Brodić KaaII

Brodski provijans Šta treba da sadrži brodski provijans i koliko treba da bude obiman da bi se bezbrižno  plovilo? U lepoj zaštićenoj uvali ponekad se može ostati i nekoliko dana. Trenutak isplovljavanja iz nje nije samo pitanje želje za novim i interesantnim mestima već i mogućnosti koje more pruža za bezbednu plovidbu. Ostati bez hleba, vode i drugih potrebnih artikala i biti primoran nekoliko dana čekati na povolljnu prognozu može u mnogome pokvariti lepotu nautičkog turizma. Uvek je dobro kada je na brodu i „mali od kužine“ koji brine o tim stvarima, a pogotovu ako je vičan planiranju i pripremanju ukusnih obroka. Prvi put sam se sa brodskim provijansom i kulinarstvom suočio u punom značenju 2016. godine kada je trebalo da provedem blizu dva meseca sâm na brodu. Kao i sve ostalo i to je trebalo isplanirati. U boravku na moru spontanost je dozvoljena u samo malom broju specifičnih okolnosti. Moj plan ishrane i snabdevanja nalazi se u malom Excel dokumentu koji sledi. Prvo š

Navigaciona oprema na KaaII U dugim satima koji su prethodili izgradnji i opremanju KaaII, jedno od pitanja koje se nametalo je i to za koji način navigacije se opredeliti. Iz razloga sigurnosti odlučio sam se da pored GPS navigacije bude zastupljena i klasična oprema za obalsku navigaciju (teretristička navigacija). Oprema za astronomsku navigaciju svakako nije primerena ovom tipu broda i ovoj vrsti plovidbe. Moram priznati da se svo vreme plovidbe obalskom navigacijom nisam služio iz jednostavnog razloga pošto je ona nešto zametnija u planiranju i vođenju o odnosu na GPS navigaciju. Današnja računarska oprema i GPS satelitski sistem čine navigaciju vema efikasnom i efektivnom. Međutim, elektronski sistemi mogu ponekad i da otkažu pa je obalska navigacija uvek dobro došla kao sigurnosna alternativa. Opremu za obalsku navigacju čine kompas „Plastimo-Offshore 135“ koji sam, na samom početku ploveći po Savi i Dunavu, detaljno kalibrisao. Iako ga do sada nisam koristio u plovidbi,

Tunjevina sa krompirom 1 kg krompira 2 glavice crnog luka 1 konzerva sardina ili tunjevine 4 jaja 1 kašićica senfa so biber ulje vinsko sirće  peršunovo lišće Skuvati krompir, pa ga ostaviti da se ohladi i onda ga iseckati na kockice. U tako pripremljen krompir dodati sitno iseckan luk, sardine ili tunjevinu, tvrdo obarena jaja iseckana na kolutove. Posoliti pobiberiti, dodati senf, vinsko sirće, ulje i dobro promešati. Ukrasiti peršunovim lišćem.

Špageti sa pancetom 2 kašike maslinovog ulja,  1 crni luk,  120 grama slanine pančete,  na vrh kašičice ljute tucane paprike,  120 ml belog vina,  1 konzerva paradajz pelata,  1 pakovanje špageta,  50 grama parmezana,  so. Prokuvajte vodu i so u velikoj šerpi. Za to vreme, zagrejte ulje u tiganju na srednjoj vatri, dodajte luk, pančetu i tucanu papriku. Lagano pržite 10 minuta uz mešanje, dok pančeta i luk ne dobiju zlatkastu boju. Dodajte vino i sačekajte da provri. Potom ubacite pelat i začinite solju. Sačekajte da provri uz povremeno mešanje, oko 20 minuta. Na pola ovog vremena, ubacite špagete u proključalu vodu i kuvajte 10 minuta. Procedite pastu (sačuvajte malo vode), dodajte je u sos, i promešajte dobro oko minut na srednjoj vatri. Sklonite sa šporeta, pospite sir i malo vode koja je ostala od kuvanja paste. Poslužite sa još sira preko paste.

Složenac od bele ribe Potrebno:  1 kg krompira 600 gr fileta bele ribe (škarpina, šarag, oslić, brancin i sl.) 4 čena belog luka 1 veza peršuna 1 dl maslinovog ulja 0,5 dl razblaženog sirćeta (1:5) so i biber Filete ribe narezati na kockice veličine 5-10 mm. Sitno narezati beli luk i peršun. Krompir oguliti i narezati na ploške debljine 2-3 mm. U velikoj šerpi (25 cm) naliti maslinovo ulje pa složiti jedan red krompira da pokrije dno. Na krompir staviti ribu, beli luk i peršun. Posoliti i pobiberiti. Na to ponovo staviti ploške krompira da pokrije  prethodni sloj. Ponovo dodati red ribe, belog luka i peršuna i posoliti i pobiberiti. Na kraju sve pokriti krompirom. Posoliti i pobiberiti i zaliti razblaženim sirćetom. Staviti na vatru i kad prokuva poklopiti smanjiti vatru da se krčka oko pola sata (dok krompir ne bude mekan). Poslužiti uz zelenu salatu, belo vino i osmeh. Prijatno!

Stari železnički most Treći most na putu do Crnog mora. To je prvi stalni most sagrađen u Beogradu. Do njegove realizacije došlo je na osnovu Železničke konvencije koju su Srbija i Austrougarska dogovorile 1880. godine. Prema toj konvenciji države su se obavezale da reše železnički transport preko Save, uz zajedničko, ravnopravno učešće u troškovima izgradnje mosta. Prema istoj konvenciji Srbija se obavezala da izgradi prugu do Niša.  Iako je ovaj most prvi stalni most na Savi kod Beograda, prvi most uopšte, doduše drveni i pontonski, je izgradila Austrija za vreme okupacije Beograda 1688-1690. Nosio je ime Dugi most i spajao je beogradsku obalu Save sa Zemunom, vijugajući tadašnjim novobeogradskim močvarama. Zapisano je da su radovi povereni izvesnom beogradskom majstoru Đorđeviću koji ga je izgradio za samo mesec dana. Cena je dogovorena na 5250 zlatnih forinti, 100 vreća kukuruza, 30 kamenova soli i 10 vreća pasulja. Stari železnički most je rađen od 1. januara 1882. do 3. a

Novi želaznički most Drugi most na plovidbi do Crnog mora.  Projektant mosta je prof. Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauke. Projekat je značajan jer koristi tehnologiju sa kosim zategama i prvi put je primenjen u Evropi, a u oblasti železničkih mostova je prvi te vrste u svetu koji je izgrađen. Građen je u periodu 1975- 1979. godine i bio je deo projekta saobraćajnog uređenja beogradskog železničkog čvora („Prokop“). Most ima ukupnu dužinu od 1.928m, od čega su prilazi na desnoj obali 579m, prilazi na levoj obali 791m i centralni deo iznad Save i zimovnika 558m. Slobodna širina plovidbenog otvora mosta je 120 m, a slobodna visina plovidbenog otvora je 16,7 m i 21,7 m pri niskom odnosno nultom vodostaju.     

Most na Adi Na plovidbi oko Balkana brodom KaaII, ovo je bio prvi most ispod koga sam prošao. Izdvaja se nekoliko zanimljivosti u vezi sa njim. Kao prvo, radi se o našem najmlađem mostu od svih koje sam sretao na plovidbi do Crnog mora. Titulu najmlađeg mosta na ovoj ruti drži Novi evropski most (nezvanično nazvan most Kalafat-Vidin, a poznat i pod nazivom Dunavski most 2), zajednički Bugarsko-Rumunski projekat koji je svečano otvoren samo par meseci kasnije, 14. juna 2013. Most na Adi zvanično je pušten u saobraćaj u novogodišnjoj noći 2012. godine.  Pre toga, u avgustu 2011, dva dana je bio otvoren za pešake, kada je sprovedena anketa o njegovom imenu. Od gotovo 13.000 anketiranih građana, najviše ih je, čak 3350, predložilo ime Most na Adi iako je bilo i drugih zanimljivih predloga, poput Harfa, Žirafa i Lepeza, ali i Most patrijarha Pavla, Most Zorana Đinđića, Andrićev most i sl. Iako su se lingvisti iz Komisije za imenovanje ulica i trgova protivili izabranom nazivu, sma

Kako je Egejsko more dobilo ime - PRIČA O DVA BIKA I EGEJU Nastanak imena ovog sredozemnog mora vezan je za mitološka predanja o kralju Minosu, kralju Krita po čijem je imenu i nazvana velika minojska kultura. Rt Sunion Minos je bio Zevsov sin koji se rodio iz jedne od mnogih Zevsovih ljubavnih avantura. Pored svojih sedam žena, Zevs je imao i jednu od ljubavnica po imenu Evropa. Zevs je Evropu sreo u Fenikiji (antičkoj civilizaciji koja se prostirala na uzanom obalskom pojasu na krajnjem istoku Sredozemnog mora, na prostoru današnje Sirije). Ugledavši tu prelepu ćerku kralja Fenika, Zevs se strasno zaljubio i da bi joj nekako prišao pretvorio se u sjajno belog bika i ponizno joj prišao spustivši se na kolena i gledajući je umiljatim očima. Prelepa, razuzdana Evropa je bila očarana i popela se na bikova leđa. Međutim, tek što je sela, bik je stao na noge i pojurio u more uskočivši u talase. Prerušenog Zevsa sa Evropom na leđima je u moru sačekao njegov brat Posejdo