Most na Adi
Most na Adi
Na plovidbi oko Balkana brodom KaaII, ovo je bio prvi most ispod koga sam prošao.
Izdvaja se nekoliko zanimljivosti u vezi sa njim. Kao prvo, radi se o našem najmlađem mostu od svih koje sam sretao na plovidbi do Crnog mora. Titulu najmlađeg mosta na ovoj ruti drži Novi evropski most (nezvanično nazvan most Kalafat-Vidin, a poznat i pod nazivom Dunavski most 2), zajednički Bugarsko-Rumunski projekat koji je svečano otvoren samo par meseci kasnije, 14. juna 2013.
Most na Adi zvanično je pušten u saobraćaj u novogodišnjoj noći 2012. godine.
Pre toga, u avgustu 2011, dva dana je bio otvoren za pešake, kada je sprovedena anketa o njegovom imenu. Od gotovo 13.000 anketiranih građana, najviše ih je, čak 3350, predložilo ime Most na Adi iako je bilo i drugih zanimljivih predloga, poput Harfa, Žirafa i Lepeza, ali i Most patrijarha Pavla, Most Zorana Đinđića, Andrićev most i sl. Iako su se lingvisti iz Komisije za imenovanje ulica i trgova protivili izabranom nazivu, smatrajući ga gramatički neispravnim i tvrdili da bi pravilno bilo Most preko Ade, Komisija je ipak odabrala naziv koji je dobio najviše glasova, a Skupština grada je taj naziv prihvatila 15. decembra 2011.
Most na Adi će biti zapamćen i kao svetski rekorder u svojoj kategoriji, po pojedinačnom pilonu (tornju) koji nosi najveću mostovsku površinu u svetu.
Prema podacima Plovputa, nalazi se na 3.80 km od ušća Save u Dunav i širina plovnog puta u profilu mosta je 70-74 m (u zavisnosti od visine vodostaja)
Ukupna dužina mosta je oko 915 m i oslonjen je na sedam stubova sa rasponima 70 + 108 + 81 + 81 + 376 + 200 m. Ono po čemu je, takođe, most izuzetan je njegova širina od 45 m po čemu je i jedan od najširih mostova uopšte. Poređenja radi, širina grede mostova sa šest traka se kreće između 28 do 29 m. Pilon, u bliku slova A, je visine 207 m sa širinom šupljeg dela od 93 m za koji je vezano po 40 parova čeličnih užadi prečnika 280 mm.
Interesantno je da je u okviru procene uticaja na životnu sredinu, pored ugrožavanja staništa malog vranca (vrsta kormorana) evidentirano i pitanje zasipanja Čukaričkog rukavca. Ovaj rukavac koga obilno zagušuju naplavine Čukaričke reke veoma često je pri niskim vodostajima ostajao neprohodan za mnoga plovila koja su u njemu vezana. Sećam se da sam pred sam polazak na plovidbu te 2012. godine sa nervozom pratio prognoze vodostaja Hidrometeorolškog zavoda. Ispostavilo se da je dva dana po mom isplovljavanju vodostaj naglo opao i da je rukavac ostao izolovan. Sreća ili dar Svevišnjeg.
Na plovidbi oko Balkana brodom KaaII, ovo je bio prvi most ispod koga sam prošao.
Most na Adi zvanično je pušten u saobraćaj u novogodišnjoj noći 2012. godine.
Most na Adi će biti zapamćen i kao svetski rekorder u svojoj kategoriji, po pojedinačnom pilonu (tornju) koji nosi najveću mostovsku površinu u svetu.
Prema podacima Plovputa, nalazi se na 3.80 km od ušća Save u Dunav i širina plovnog puta u profilu mosta je 70-74 m (u zavisnosti od visine vodostaja)
Ukupna dužina mosta je oko 915 m i oslonjen je na sedam stubova sa rasponima 70 + 108 + 81 + 81 + 376 + 200 m. Ono po čemu je, takođe, most izuzetan je njegova širina od 45 m po čemu je i jedan od najširih mostova uopšte. Poređenja radi, širina grede mostova sa šest traka se kreće između 28 do 29 m. Pilon, u bliku slova A, je visine 207 m sa širinom šupljeg dela od 93 m za koji je vezano po 40 parova čeličnih užadi prečnika 280 mm.
Interesantno je da je u okviru procene uticaja na životnu sredinu, pored ugrožavanja staništa malog vranca (vrsta kormorana) evidentirano i pitanje zasipanja Čukaričkog rukavca. Ovaj rukavac koga obilno zagušuju naplavine Čukaričke reke veoma često je pri niskim vodostajima ostajao neprohodan za mnoga plovila koja su u njemu vezana. Sećam se da sam pred sam polazak na plovidbu te 2012. godine sa nervozom pratio prognoze vodostaja Hidrometeorolškog zavoda. Ispostavilo se da je dva dana po mom isplovljavanju vodostaj naglo opao i da je rukavac ostao izolovan. Sreća ili dar Svevišnjeg.
Comments
Post a Comment